Direkcija za vodoprivredu za područje Donja Tisa

1. Uopšteno predstavljanje ATIVIZIG

Direkcija za vodoprivredu za područje Donja Tisa (ATIVIZIG) osnovana je 1953. godine.

Direkcija za vode spada u centralizovane budžetske organe i pod rukovodstvom je ministra unutrašnjih poslova.

Operativna oblast ATIVIZIG obuhvata površinu od 8455 km2 i tu spada skoro čitava oblast županije Čongrad (Csongrád), zatim skoro polovina teritorija županija Bekeš (Békés) i Bač-Kiškun (Bács-Kiskun) i deo županije Jas-Nađkun-Solnok (Jász-Nagykun-Szolnok).

2. Zadaci Direkcije

U sklopu osnovnih delatnosti Direkcija

a) obavlja zadatke u vezi sa zaštitom od štetnog dejstva voda i otklanjanjem posledica štetnog dejstva voda (odbranom od poplava i unutrašnjih voda, otklanjanjem šteta prouzrokovanih nedostatkom vode i sanacijom oštećenja kvaliteta vode).

Odbrana od poplava

Živimo u najnižem delu Mađarske (Tisasiget/Tiszasziget), pa reke Tisa (Tisza), Moriš (Maros) i Trojni Kereš (Hármas-Körös) koje tu protiču potencijalno ugrožavaju poplavno područje od 2210 km2. Na delu poplavnog područja zaštićenog branama nalazi se 31 naselje (među njima i veliki gradovi: Segedin (Szeged), Mako (Makó), Hodmezevašarhelj (Hódmezővásárhely), Senteš (Szentes) i Čongrad (Csongrád), u kojima živi ukupno 400 hiljada ljudi. Naše reke karakterišu ekstremne promene vodostaja. Poplave su u više navrata prouzrokovale kritične situacije u našem kraju. Poplave koje tipično traju više sedmica i meseci mogu da dostignu nivo od 5-6 metara iznad nivoa branjenog terena, što je veliko opterećenje za nasipe. Značajna je i razlika između maksimalnih i minimalnih vodostaja, a ona je na Tisi iznad 12 m, a na Morišu oko 7,5 m. Područje ugroženo poplavama je branjeno linijom odbrane prvog reda, dužine 322 km, koja je u isključivoj državnoj svojini. Mi upravljamo delom odbrambenih nasipa drugog reda dužine 62 km. U operativnoj oblasti Direkcije, linija prvog reda odbrane od poplava se deli na osam linija odbrane od poplava, a unutar toga na 46 oblasti nadzora. Prosečna dužina tih oblasti je 7-8 km. Specifičnost naše operativne zone je to da poplave koje nastaju u Karpatima Donju Tisu dostignu u roku od 1-3 sedmice. Međutim poplavni talasi Moriša i Kereša mogu da prouzrokuju poplavno stanje i za kraće vreme. Vremenska prednost pogoduje planiranju i organizovanju odbrane, ali je trajnost poplava uzrok najnepovoljnijih poplavnih situacija u celoj dolini Tise kroz Mađarsku. Na Donjoj Tisi je najveći rizik tokom velikih poplava predstavljalo upravo veoma dugo trajanje poplava.

Odbrana od poplava, održavanje i razvoj zaštitnih objekata jesu najvažnije aktivnosti Direkcije.  Poplavni protok Tise kod Segedina je veći od  4000 m3 u sekundi, a Moriša kod Makoa 2000 m3 u sekundi.

Plavni delovi slivova se nalaze i u susednim zemljama, pa je stoga deo nasipa od zajedničkog značaja. U slučaju Mađarske i Srbije je reč o nasipima dužine 106 km, a u slučaju Mađarske i Rumunije 156 km.

Nakon velikih poplava 1970, 2000. i  2006. su u dolini Tise značajno unapređeni nasipi, izgrađen je zid na obali u Segedinu i pojačani nasipi Segedin-Alđe (Szeged-Algyő) i na obe obale Moriša. Deo naših nasipa ni dan danas ne odgovara  zahtevima u potpunosti – zbog nedovoljne visine ili problema sa izdržljivošću.  Radovi na ojačavanju nasipa su i dalje aktuelni – u zavisnosti od raspoloživih sredstava od strane Evropske unije ili Mađarske.

Regulacija reka

Naša Direkcija je zadužena za 94,2 km drugu deonicu reke Tise (između 159,6. i 253,8. km – udaljenosti merene od ušća). Tisa je granična reka na donjih 4,5 km, a na teritoriji Srbije je deonica od 32 km od Kanjiže do ušća Moriša od zajedničkog interesa za Mađarsku i Srbiju. Od deonice Tise koja pripada nama 41,0 km se može smatrati u potpunosti regulisano, 8,7 km je delimično regulisano, 23,0 km je dugačak deo koji ne treba da se reguliše, a 21,5 km treba da se reguliše.

Od stavljanja u pogon brane kod Novog Bečeja 1976. godine na deonicu Tise do Čongrada utiče pregrađivanje, pa su nestali gazovi koji su ranije postojali. Naša deonica uglavnom odgovara zahtevima za vodeni put klase EGB IV, dakle za saobraćaj brodova od 1000 do 1500 tona. Postoje samo četiri kritična zavoja, gde je poluprečnik zavoja 250-380 metara umesto propisanih 650 metara. Naša Direkcija je zadužena za upravljanje Segedinskom lukom sa bazenom (Szegedi Medencés Kikötő). Tu su stacionirani brodovi ledolomci  „Jégtörő IV.” i „Jégvirág V.”, koji pripadaju ATIVIZIG-u.

Rekom Moriš na celoj deonici kroz Mađarsku od 0,0 km do 49,6 km (udaljenosti merene od ušća) upravlja naša Direkcija. Od ušća do Arada je reč o deonici sa zajedničkim interesom, a od 28,4 km do 49,6 km (udaljenosti merene od ušća) je to granična reka između Mađarske i Rumunije. Na deonici od 0,0 km – do 5,0 km (udaljenosti merene od ušća) – zbog brane u Novom Bečeju – nema ograničenja u vezi sa plovidbom, ali je iznad te deonice do Makoa reka samo povremeno plovna. Njeni parametri zadovoljavaju kriterijume klase EGB I, to jest saobraćati mogu samo brodovi do 250 tona – ali i oni samo povremeno. Na deonici iznad Makoa se u značajnom delu godine može ploviti samo čamcem.

Odbrana od unutrašnjih voda

Zbog karakteristika područja na kojem živimo osim poplava štetu pričinjavaju – posebno poljoprivredi – i unutrašnje vode, koje ponekad plave ogromna područja. Jedan od glavnih zadataka Direkcije jeste razvoj i održavanje kanala za odvod unutrašnjih voda.

Na našem operativnom području postoji 7050 km kanala, a od toga u isključivom državnom vlasništvu 1283 km.

Imamo 35 pumpnih stanica i one mogu da  transportuju 98 m3/sec vode. Od toga pumpne stanice za povećanje pada 20 m3/s, a pumpne stanice kraj reka 78 m3/s. To je vrednost slična protoku Tise pri niskim vodostajima. U 47 stalnih i privremenih rezervoara može da se zadrži 50 miliona m3 unutrašnjih voda.

Prosečna površina područja poplavljenog unutrašnjim vodama je 10.800 ha (na osnovu višegodišnjeg iskustva). Površina koju izrazito ugrožavaju unutrašnje vode jeste 2812 km2, od čega najveći deo pripada plavnim slivovima. Odbranu od unutrašnjih voda vršimo na 8 deonica, što obuhvata 32 oblasti nadzora.

b) otklanja štete usled nedostatka vode, a u odnosu na vodene objekte u državnom vlasništvu

Navodnjavanje

Teritorija koju pokriva naša Direkcija je deo Mađarske najviše pogođen nedostatkom vode i sušama. Posebno je pogođen greben između Dunava i Tise. Južna Nizina ima plodno tlo, stoga poljoprivreda nameće istaknute zahteve u vezi sa rešavanjem problema nedostatka vode i ekstremnih vodoprivrednih situacija. Tim zahtevima udovoljavamo upotrebom i razvijanjem već izgrađenih sistema. Objekti za nadoknadu vode iz Tise, Moriša i Trojnog Keriša izvlače vodu putem 16 glavnih pumpi i prebacuju vodu u glavne reverzibilne kanale i glavne kanale za navodnjavanje. Reč je o 50-100 miliona kubnih metara vode. Sistemi za vodoopskrbu osim u nadoknađivanju vode imaju važnu ulogu i na ekološkom i sportskom planu.

c) otklanja štete nastale pogoršanjem kvaliteta vode, gde spada i operativno upravljanje aktivnostima i njihovo sprovođenje

Zaštita kvaliteta vode

Deo zadataka zaštite kvaliteta vode se odnosi na otklanjanje šteta nastalih pogoršanjem kvaliteta vode, a ono se sastoji iz više faza:

pripremanje za odbranu, sprečavanje vanrednih zagađenja, detekcije, otkrivanja i kategorizacije vanrednih zagađenja, operativnog otklanjanja šteta, kao i postupaka nakon otklanjanja zagađenja.

Zbog svog geografskog položaja Mađarska je u velikoj opasnosti od pojave vanrednih zagađenja sa poreklom iz drugih zemalja. Zato su naše vode u brojnim slučajevima bile opterećene zagađenjem pristiglim iz inostranstva, a tada je mogućnost korišćenja voda bila ograničena. Operativno upravljanje otklanjanjem šteta nastalih vanrednim zagađenjima je zadatak VIZIG-a.

d) upravlja hidrografskom mrežom za otkrivanje i razvija je, vrši monitoring vodnog tela, prikuplja i obrađuje hidrografske podatke

Hidrografija

Hidrografsku mrežu naše Direkcije karakterišu površinske stanice na malobrojnim ali velikim rekama, kao i veliki broj posmatračkih bunara za monitoring podzemnih voda. Osim toga upravljamo velikim brojem glavnih i lokalnih stanica, merača padavina, vodomera i bunara za posmatranje podzemnih voda. Obezbeđivanje funkcionisanja direkcijske hidrografske mreže od skoro 300 glavnih i više od 700 lokalnih stanica je velik zadatak, jer te stanice moraju redovno biti kontrolisane i održivane, moraju se otklanjati kvarovi, a u slučaju stanica koje nemaju daljinsku signalizaciju potrebno je lokalno očitavanje podataka. Kao rezultat razvojnih projekata realizovanih tokom protekle dve decenije imamo situaciju da su sve glavne stanice koje su od značaja za celu zemlju opremljene daljinskom signalizacijom i da je velik deo bunara zaduženih za monitoring podzemnih voda (bliskih površini i dubinskih) opremljen elektonskim uređajima, kao i da se povećava broj hidrometeoroloških stanica opreljenih daljinskom signalizacijom. Značajan deo podataka izmerenih na stanicama mreže sa daljinskom signalizacijom je dostupan ne samo na unutrašnjem direkcijskom informacionom sistemu, već i na internetu. Naši operativni podaci se na dnevnoj bazi dostavljaju Zemaljskoj hidrološkoj službi (Országos Vízjelző Szolgálat), direkcijama za vodu koje funkcionišu u dolini Tise, kao i našim partnerima u Rumuniji i Srbiji.

Pored mernog i monitoring sistema potencijalnih rezervoara pijaće vode, Direkcija razvija i održava teritorijalni sistem monitoringa podzemnih voda.

e) obavlja zadatke u vezi sa planiranjem projekata koji se ostvaruju uz upotrebu sredstava dobijenih od Evropske unije i u vezi sa realizacijom centralnih, konkursnih i istaknutih vladinih projekata

Konkursi i projekti Evropske unije (EU)

Pošto je Mađarska članica EU, postoji mnoštvo konkursa na kojima se može učestvovati. Među naše zadatke spada i pronalaženje tih konkursa, zatim priprema konkursne dokumentacije i na kraju predavanje konkursnih prijava. Od 2015. godine je u operativnoj zoni Direkcije uspešno ostvareno više od 30 projekata EU. I u budžetskom ciklusu EU za period 2014-2020 uspešno konkurišemo za razne grantove, a rezultat toga je to što su do sada u području Donje Tise započeti razvojni projekti u vrednosti od 65 miliona EUR.

f) f) obavlja poslove upravljanja rečnim slivom

Razvoj sliva

Podzemni vodni resursi zaslužuju više pažnje. Bilo je problema sa vodenim bilansom na peščanom grebenu između Dunava i Tise, a usled spuštanja podzemnih voda. Iz zaliha podzemnih voda područja aluvijalne lepeze Moriš (koje su opterećene sadržajem arsena) se obezbeđuju potrebe za pijaćom vodom severnih delova županije Bekeš (Békés megye), pa je stoga nužna zaštita tih zaliha. Vlada je preduzela mere za zaštitu vodenih resursa i u toku su investicije pokrenute kao rezultat tih mera. Značajno je komunalno (voda u bazenima, topla voda za građanstvo, daljinsko grejanje) korišćenje termalnih voda, zatim njihova upotreba u poljoprivredi (za grejanje hortikulturnih i stočarskih farmi) i industriji (grejanje zgrada, obezbeživanje tehnološke vode). Sve to ima za posledicu veliko opterećenje za nadzemne vodne resurse. Upotreba podzemnih vodnih resursa se može smanjiti obezbeđivanjem zamene iz nadzemnih vodnih resursa.

Direkcija na planu politike zaštite voda sarađuje u ostvarivanju vodoprivrednih zadataka u sklopu aktivnosti zajednica, a sarađuje i na planu sprovođenja vodoprivrednih sporazuma sa susednim zemljama i u sprovođenju multilateralne međunarodne saradnje.

program slogan